Курдин: Били смо спремни за нуклеарни рат
Током дугих подморничких патрола, у време хладног рата, под водом је са својом посадом проводио и по деведесет дана. Било је то време глобалне конфронтације САД и СССР-а и у сваком тренутку могло је да стигне наређење за лансирање нуклеарних ракета које би свет увеле у атомску катаклизму.
Капетан бојног брода у пензији Игор Курдин (1953) командовао је нуклеарним подморницама Северне флоте К-241, К-84 „Јекатеринбург” и К-407 „Новомосковск”. На подморницама је радио пуне две деценије, од 1975. до 1995. године, када је, у складу с бенефицираним радним стажом, пензионисан. Никада није служио на обали. Један је од оснивача „Санктпетербуршког клуба подморничара и ветерана Ратне морнарице”. Ових дана је боравио у Београду, где је био гост својих колега из српског удружења „Подморничар”.
„У време хладног рата наш основни задатак је био да тајно, што тише, да нас не би откриле супарничке морнарице, стигнемо у рејон патролирања, а то је био централни Атлантик, где смо били спремни за наношење нуклеарног удара (на САД – прим. аут.). Локације циљева наших ракета домета 2.500 километара биле су шифроване, тако да ни мени нису биле познате. Срећом, до нуклеарног рата није дошло и једно је сигурно – у њему не би било победника”, прича Курдин за „Политику”.
Дешавало се у тим деценијама да се совјетске и америчке подморнице сударе у дубинама. Американци су две своје расходовали после таквих инцидената. Нису то били намерни „сусрети”. Ниједан командант на обе стране није био толико непромишљен и безобзиран да ризикује свој и животе чланова посаде, већ је то био сплет околности у подводном одмеравању снага.
Последњих година доста се говори о новом руском оружју – огромном торпеду „посејдон”, који би атомском експлозијом могао да разори лучку и другу инфраструктуру, па и целе приобалне градове. Наш саговорник каже да је овај торпедо логичан развој онога на чему се радило још у време СССР-а. Наиме, постојао је пројекат развоја торпеда који би детонирао нуклеарну бојеву главу у близини копна, с идејом да покрене цунами који би уништио све на обали. Од тога се одустало, али су направљена торпеда с бојевим главама, два таква су била и на Курдиновој подморници, и била су намењена уништавању непријатељских атомских подморница. Оне су биле циљ вредан употребе таквог оружја, при чему није било неопходно да торпедо погоди мету, довољно је било да експлодира у њеној широј околини. Такође, ова торпеда би се користила и против носача авиона, односно поморских борбених група које их штите.
Курдин наравно пажљиво прати и савремену употребу подморница. Управо руске су биле употребљене у рату против Исламске државе у Сирији, као и у Украјини. Са њих су лансиране ракете „калибар”.
„Историјски гледано, Црно море је у Другом светском рату било подморничко ратиште, дејствовале су совјетске и немачке подморнице. Колико ми је познато, данас су тамо само руске и турске подморнице, Украјина је одустала од њих”, каже Курдин.
По његовом мишљењу, основни задатак руске Црноморске флоте данас је заштита Севастопоља и Крима. Каже да се није смело догодити потапање ракетне крстарице „Москва”, да се она није смела наћи у домету наоружања непријатеља.
„Брод је погођен с два пројектила, али нису оба експлодирала. Међутим, ’Москва’ је тешко оштећена и затим је потонула”, констатује Курдин.
Он каже да савремени сукоби указују на значај класичних, дизел-електричних подморница, какве користи Русија у Црном мору. Американци су, каже, погрешили што су се поуздали само у нуклеарне подморнице.
Курдин је, као експерт, учествовао у подизању нуклеарне подморнице „Курск” са дна Баренцовог мора. Написао је и књигу о овој трагедији која се догодила 2000. године. Превладале су две теорије о узроцима несреће – експлозија торпеда или судар с другом подморницом.
„Није било судара. Уосталом, таква експлозија би уништила и другу подморницу. Узрок је техничке природе, или је торпедо био неисправан или је лоше припремљен, посада до тада није гађала тим торпедом. Тада је стање у морнарици било веома лоше. За ову трагедију нико није кривично одговарао, али је нешто касније смењено око тридесет адмирала, формално због лоше борбене готовости, а свима је јасно да је потонуће ’Курска’ разлог за то”, објашњава Курди, напомињући да је затим дошло до јачања Русије, па и њене флоте подморница.
ПЕРЕВОД
БЫВШИЙ КОМАНДИР РОССИЙСКОЙ АПЛ ЗА "ПОЛИТИКУ"
Курдин: Мы были готовы к ядерной войне
Во время длительного патрулирования подводных лодок во время холодной войны он и его команда проводили под водой до девяноста дней.Это было время глобального противостояния США и СССР, и в любой момент мог быть отдан приказ о запуске ядерных ракет, которые погрузили бы мир в атомный катаклизм.
Капитан 1 ранга в отставке Игорь Курдин (1953 г.) командовал атомными подводными лодками Северного флота К-241, К-84 "Екатеринбург" и К-407 "Новомосковск". Он проработал на подводных лодках целых два десятилетия, с 1975 по 1995 год, когда в соответствии с полезным опытом работы вышел на пенсию. Он никогда не служил на берегу. Он является одним из основателей «Санкт-Петербургского клуба подводников и ветеранов ВМФ». В эти дни он гостил в Белграде, где был в гостях у своих коллег из сербского объединения «Подводник».
«Во время холодной войны нашей главной задачей было скрытно, как можно тише, чтоб ы не быть обнаруженными вражескими флотами,
прибыть в район патрулирования, которым была центральная Атлантика, где мы были готовы нанести ядерный удар ( по США – ср. авт.). Места расположения целей наших ракет дальности 2500 километров были зашифрованы, поэтому мне они тоже были неизвестны. К счастью,
ядерной войны не произошло, и ясно одно — в ней не было бы победителей» — сказал Курдин «Политике».
Случалось в те десятилетия, что советские и американские подводные лодки столкнулись на глубине. Американцы две своих списали после таких инцидентов. Это не были преднамеренные «встречи». Ни один
командир ни с той, ни с другой стороны не был настолько безрассудным и безумным, чтобы рисковать собственной жизнью и жизнями членов своего экипажа, скорее это было стечением обстоятельств при подводном балансе сил.
В последние годы много говорят о новом российском оружии — огромной торпеде «Посейдон», которая атомным взрывом способна уничтожить порт и другую инфраструктуру, а то и целые прибрежные города. Наш
собеседник говорит, что эта торпеда — логическое развитие того, над чем работали еще во времена СССР. А именно, был проект по разработке торпеды, которая взорвала бы ядерную боеголовку вблизи земли, с идеей вызвать цунами, которое уничтожило бы все на побережье. От этого отказались, но сделали торпеды с боеголовками, две такие были и на ПЛ Курдина, и предназначались они для уничтожения атомных подводных лодок противника. Они были целью, достойной применения такого
оружия, где торпеде не нужно было поражать цель, достаточно было взорваться в более широком окружении. Также эти торпеды применялись бы против авианосцев, то есть прикрывающих их морских боевых групп.
Курдин, конечно же, внимательно следит за современным применением подводных лодок. Именно российские применялись в войне против ИГ в Сирии, а также на Украине. Из них запускали ракеты „калибр“.
«Исторически сложилось так, что Черное море было полем боя подводных лодок во Второй мировой войне, здесь действовали советские и немецкие подводные лодки. Насколько мне известно, сегодня есть только
российские и турецкие подводные лодки, Украина от них отказалась», — говорит Курдин.
По его мнению, главная задача Черноморского флота России сегодня — защита Севастополя и Крыма. Он говорит, что потопления ракетного
крейсера «Москва» не должно было быть, т.е. он не должен был находиться в зоне досягаемости оружия противника.
«В корабль попали две ракеты, но ни одна из них не взорвалась. Однако
«Москва» получила тяжелые повреждения и затонула», — констатирует Курдин.
Он говорит, что современные конфликты указывают на важность
классических дизель-электрических подводных лодок, подобных тем, которые Россия использует в Черном море. Американцы, говорит он, совершили ошибку, полагаясь только на атомные подводные лодки.
Курдин в качестве эксперта участвовал в подъеме АПЛ «Курск» со дна Баренцева моря. Он также написал книгу об этой трагедии, случившейся в 2000 году. О причинах аварии преобладали две версии - взрыв торпеды или столкновение с другой подводной лодкой.
«Столкновения не было». Ведь такой взрыв уничтожил бы и другую подводную лодку. Причина техническая, либо торпеда была бракованной, либо плохо подготовленной, до этого времени экипаж этой торпедой не
стрелял. В то время положение на флоте было очень плохим. К уголовной ответственности за эту трагедию никто не был привлечен, но чуть позже около тридцати адмиралов были уволены, формально из-за плохой
боеспособности, и всем ясно, что причиной тому потопление «Курска», — поясняет Курдин, отметив, что Россия тогда укрепила и свой подводный флот.
